Jeremija
Poglavlje 7
2
»Idi i viči u uši Jeruzalemu:Ovako govori Jahve: ‘Spominjem se mladosti tvoje privržene,ljubavi tvoje vjereničke:ti pođe za mnom u pustinju,po zemlji gdje se ne sije.
3
Izrael bijaše Jahvi svetinja,prvina plodova njegovih;tko god od njih jeđaše, bijaše kažnjen;zlo ga snađe’« – riječ je Jahvina.
5
Ovako govori Jahve:‘Kakvu nepravdu nađoše oci vaši na menite se udaljiše od mene?Za ispraznošću pođoše,te sami isprazni postadoše.
6
Ne pitahu: Gdje je Jahvekoji nas izvede iz zemlje egipatskete nas vođaše kroz pustinju,po zemlji pustoj, jedva prohodnoj,po zemlji suhoj i mračnoj,po zemlji kojom nitko ne prolazi,nit’ se tko nastanjuje?’
7
U zemlju vinograda i maslinika ja vas dovedoh,da se hranite plodom i dobrotom njezinom.Ali tek što uđoste,zemlju moju oskvrnustei baštinu moju u gnusobu pretvoriste.
8
Svećenici ne govorahu: ‘Gdje je Jahve?’Tumači Zakona mene ne upoznaše,pastiri otpadoše od mene,a proroci prorokovahu u ime Baalovoi iđahu za onima što im pomoći ne mogoše.
10
Pođite, dakle, na otoke kitimske, da vidite,ili u Kedar pošljite izvidnicete dobro promislite i provjeriteje li se igda što slično zbilo.
11
Je li koji narod mijenjao bogove –oni čak i nisu bogovi!A narod moj Slavu svoju zamijeniza one što ne pomažu!
13
»Jer dva zla narod moj učini:ostavi mene,Izvor vode žive,te iskopa sebi kladence,kladence ispucanešto vode držati ne mogu.
15
Lavovi su na nj rikali,podizali glas svoj.U pustoš pretvoriše zemlju njegovu,gradove popališe, nema im žitelja.
19
Opačina te tvoja kažnjava,otpadništvo te tvoje osuđuje.Shvati i vidikako je teško i gorkošto ostavi Jahvu, Boga svojega,što više nema straha mog u tebi« –riječ je Gospoda Jahve nad vojskama.
20
»Da, odavna ti slomi jaram svoj,raskide veze što te vezahui reče: ‘Neću da robujem.’Pa ipak, na svakom povišem humu,pod svakim drvetom zelenimlijegao si k’o bludnica.
21
A ja te zasadih kao lozu izabranu,k’o sadnicu plemenitu.Kako li mi se samo prometnu u jalov izrod,u lozu divlju!
22
Da se i lužinom opereš,napravljenom od mnogo pepela,ostat će mrlja bezakonja tvoga preda mnom« –riječ je Jahve Gospoda.
23
»Kako samo možeš reći:‘Nisam se uprljala,za baalima nisam trčala.’?Pogledaj tragove svoje u dolini,upoznaj što si učinila.Deva brza što krstari stazama svojim,
24
magarica divlja navikla na pustinju,u pohoti svojoj požudno dašće,tko da je ukroti u vrijeme gonjenja?Tko god je traži, neće se umoriti,naći će je u mjesecu njezinu.
25
Čuvaj se da ti noga ne obosi,grlo se ne osuši.A ti kažeš: ‘Ne, uzalud je!Jer volim strance,i za njima ću ići.’
26
Kao što se lupež zastidi kad ga uhvate,tako će se zastidjeti sinovi – dom Izraelov,oni, kraljevi, knezovi,svećenici i proroci njihovi
27
koji govore drvetu: ‘Ti si otac moj!’a kamenu: ‘Ti si me rodio!’jer mi leđa okreću,a ne lice,ali u nevolji svojoj zapomažu:‘Ustani, spasi nas!’
28
Gdje su bogovi što ih ti sâm načini?Nek’ ustanu ako te mogu spasiti u nevolji tvojoj!Jer imaš, o Judejo,bogova koliko i gradova!Koliko Jeruzalem ima ulica,toliko Baal ima žrtvenika.
30
»Zaludu sam udarao sinove vaše:vi iz toga ne uzeste pouke:mačevi vaši rastrgaše vaše prorokekao lav zatornik.
31
Kakva li ste roda? Čujte riječ Jahvinu:Zar bijah pustinja Izraelu,il’ zemlja mračna?Zašto moj narod govori:‘Slobodu hoćemo,nećemo više k tebi!’?
32
Zaboravlja li djevica svoj nakitil’ nevjesta pojas svoj ?A narod moj mene zaboravi,bezbroj je tomu već dana.
34
Čak su i ruke tvojeomašćene krvlju siromaha nevinih:nisi ih zatekla kako provaljuju vrata tvoja.Da, za sve njih ti ćeš odgovarati.